Borba radnika JAT-a za ostvarivanje svojih prava u procesu predstojeće privatizacije počela je još 2001. godine, kada je grupa tadašnjih i bivših radnika Jugoslovenskog aerotransporta osnovala Аsocijaciju malih deoničara JAT-a. Kapetani Radomir Šolić, Rade Milanovć i desetine pilota i komercijalista, pokušavali su da objasne JAT-ovim radnicima i penzionerima koja su njihova prava i da dobiju podršku da kroz institucije pokušaju da utiču na državu da ispuni svoju obavezu. Nakon prestanka rada ove asocijacije, 4. decembra 2014. osnovano je Udruženje malih akcionara JAT AIRWAYS-a a.d., / AIR SERBIA a.d. – UMA JAT, koje je tokom godina okupilo više od 1.500 članova. Za prvog predsednika Upravnog odbora izabran je Rade Milanović, a za zamenika Nedeljko Srdić.

Najvažniji zadatak Udruženja bio je da svim radnicima i penzionerima JAT AIRWAYS a.d. / AIR SERBIA a. d. koji su posedovali potvrde o upisu u evidenciju zaposlenih i bivših zaposlenih, obezbedi odgovarajući iznos akcija ili adekvatnu novčanu nadoknadu. Udruženje se opredelilo da zahteva isplatu po 200 EUR u dinarskoj protivvrednosti za svaku godinu navršenog radnog staža u JAT-u. Najpre su se nekoliko puta pismeno obratili nadležnim državnim organima – resornom Ministarstvu privrede i zaštitniku građana, koji je početkom aprila 2016. utvrdio da je Ministarstvo privrede načinilo propust u radu zbog toga što još uvek nije odlučilo o postupku i načinu prenosa akcija bez naknade zaposlenima Jata, uprkos tome što su oni stekli pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu. Njegova preporuka bila je da resorno ministarstvo u najkraćem mogućem roku donese tu odluku, ali ono to nije učinilo, uz obrazloženje „da zbog složenosti pravne situacije još uvek nije donelo odluku o ovom pitanju“.

S obzirom na to da do akcija nisu mogli da dođu dogovorom, članovi Udruženja su odlučili da povedu sudski postupak. Od 11. aprila 2016. do 23. marta 2017. podneli su tri zajedničke ili ukupno 1.344 tužbe privrednom sudu u Beogradu protiv Vlade i Er Srbije. U međuvremenu je zbog pritiska rukovodstva Er Srbije na zaposlene, 18 radnika odustalo od tužbi, tako da se proces nastavio sa 1.326 tužbi. Krajem 2923. godine predata je i četvrta zajednička tužba, sa 206 novih tužilaca, tako da svoje pravo preko Privrednog suda sada potražuju 1.532 radnika bivšeg Jata.

Glavna rasprava, kojom su obuhvaćene prve tri grupe tužbi, održana je 4. maja 2017, nakon čega je Sud odbio tužbeni zahtev, uz obrazloženje da privatizacija Er Srbije nije izvršena po Zakonu o privatizaciji i da tužioci nemaju pravo na novčanu nadoknadu, koju bi inače ostvarili u postupku privatizacije.

Udruženje je odmah podnelo žalbu Privrednom apelacionom sudu tvrdeći da je Er Srbija nesporno privatizovana i da Etihad poseduje 2.354.040 akcija ili 49 odsto osnovnog kapitala. Udruženje je, takođe, konstatovalo da je prilikom privatizacije prekršeno nekoliko pravnih propisa i da nije vršena procena vrednosti osnovnog kapitala Er Srbije, što je bila obaveza, kako bi se utvrdio procenat vlasništva svakog od akcionara.

Na osnovu žalbe Udruženja, Privredni apelacioni sud je decembra 2018. ukinuo prvostepenu presuda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Marta 2020. sud je doneo međupresudu kojom je utvrđeno da je osnovano potraživanje radnika Jata.

Usledila je žalba tužene strane i celokupan predmet je prosleđen Privrednom apelacionom sudu, koji je u septembru 2021. doneo konačnu odluku i naložio prvostepenom Privrednom sudu da otpočne sa postupkom utvrđivanja visine novčanih iznosa po zahtevima članova UMA.

Usledila je nova reakcija tuženih strana. Vlada Srbije je dala nalog Državnom pravobranilaštvu da Vrhovnom kasacionom sudu podnese zahtev za posebnu reviziju celog postupka i presude, čime je ceo postupak vraćen na početak i ubačen u pravni lavirint, iz kog se izlaz još ne nazire.

Vrhovni Kasacioni sud je ukinuo odluke Privrednog suda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Presudom Kasacionog suda naloženo je Privrednom sudu da utvrdi uslove za ostvarenje prava na besplatne akcije i novčanu naknadu za svakog pojedinog tužioca, to jest člana Udruženja malih akcionara. Na pripremnom ročištu koje je bilo zakazano za 8. novembar 2023. godine trebalo je da se odrede sudski veštaci koji će obaviti ovaj posao.

Pripremno ročište u drugi put ponovljenom postupku pred Privrednim sudom, zakazano za 8. novembar 2023. nije održano zbog štrajka poštara. Drugo ročište, 25. januara 2024. nije održano „zbog bolesti sudije“. Odloženo je i treće ročište, zakazano za 28. mart 2024. “zbog porodičnih problema sudije”.

Sledeće ročište je zakazano za 14. maj 2024.